Likovi u Stankovićevoj drami Koštana

U Stankovićevoj drami "Koštana" prepliću se dva različita stava o životu. Sa jedne strane se nalaze stroge patrijarhalne čorbadžijske porodice koje imaju zatvorene stavove prema mladosti i ljubavi. Kod takvog načina življenja mladost se gasi, guše se ljubavi i život postaje prazan. Ovakav život žive Arsa i Hadži Toma. Sa druge strane se nalaze ljudi koji smatraju da život treba živeti punim plućima, proživeti mladost, radovati se životu i živeti ga opušteno, sa uživanjem. Ovakvom stilu života pripadaju i neki koji su iz čorbadžijskih porodica ali su uspeli da se otrgnu nepisanim patrijarhalnim pravilima. U način življenja spadaju Koštana i Stojan, ali i nostalgični Mitke, i u jednom periodu se ovakvom načinu životu predao i Hadži Toma. Iako svi ovi likovi imaju različita mišljenja o životu, njih sve povezuje žal za mladošću. Neki žale što je mladost prošla a nije bila dovoljno proživljena i na pravi način iskorišćena. Drugi žale što je mladost koja još uvek traje ne ide onim tokom kojim su oni zamišljali da će ići.

Koštana je mlada Ciganka koja svojom pesmom i igrom pleni sve oko sebe. Iako je ona naslovni lik drama, ona nije glavni dramski lik. Ona je centar zbivanja i sveg dešavanja. Ona navodi ljude da se ponašaju možda onako kako ne bi trebalo. I stariji i mlađi muškarci su zaneseni njenom lepotom, igrom i pesmom i mnogo novca i vremena daju na nju umesto da se posvete svojoj porodici. Ona je centralni lik drame jer da nje nema ne bi bilo ni dramske radnje, pa ni drame.

Koštana je mlada, lepa i čulna. Uživa u životu i raduje se njemu. Ona pevanje shvata kao svoj poziv i uživa dok to radi. Ona ne peva samo zbog novca i to možemo da vidimo kada je Hadži Toma dovede kući i daje joj nizove dukata, ona te dukate vraća Marku jer zna da bi posle, kad se Hadži Toma otrezni, sva krivica, što su kod nje dukati, pali na nju, jer Hadži Toma nikad ne bi priznao da je posrnuo pred njenim pesmama. I pored svog posla ona je uspela da sačuva dostojanstvo.

Tačno zna kakav je njen društveni položaj: "Ja, Ciganka! U Banju, u selo, tamo je moje!" Sviđa joj se Stojan, ali ga ne voli. Njena tragedija se ogleda u tome što joj je mladost naglo prekinuta nasilnom udajom. Žali što više ne može živeti život kao do sad. Zna da će joj radom ruke propasti, oči i lice isušiti, i da neće biti lepa kao što je sata. Iako joj Stojan nudi život sa njim, ona ga obija jer bi tako izgubila slobodu. Morala bi da služi svekrvu i svekrvi, dočekuje goste, a uveče, pod mesečinom, kad je puna snage, ona, umesto da igra i peva, bila bi zatvorena u kući. Nije uspela da oseti ljubav ni strast ni da proživi mladost kako je zamišljala.

Mitke je stariji čovek. On je svoju mladost burno proživeo, imao je dosta avantura, ljubavi koje su za njega dale i život. Ali ipak on ne misli da je dovoljno proživeo. Ne želi da se smiri jer ne vidi sebe pored žene koja je sve vreme u kuhinji licem umazanog testom i brašnom. Ali ipak on se na kraju pokorava takvom životu zbog pretnji brata.

Žal za mladošću kod Koštane i kod Mitka se razlikuje. Koštana pati jer je ona još uvek mlada, a ne može da proživi tu mladost koja je tako prekinuta i zbog toga je klonula duhom. Mitke žali zbog nedovoljno proživljene mladosti. I Hadži Toma pati jer i on nije dovoljno proživeo mladost koje je naglo prekinula ženidba. Zbog toga on sebe poredi sa bulom koja je umrla prve bračne noći, jer je isto tako i njegov život i smisao života okončan onog dana kad se oženio. I Stojan žali što mu mladost ne prolazi onako kako je zamišljao da treba.

Svim ovim likovima život je pormašen i žale što ga nisu bolje iskoristili.